LJUBIM DRUGOG AL’ SRCE PATI, PATI…

 

Još jedna pada noć … doći će i jutro … i još jedan dan u kome znam -neću te vidjeti … I ništa mi ne bi bilo teško kad bih znala da ćeš se pojaviti od nekud onako nasmijan i sretan što me vidiš … da me prigrliš na svoje grudi i pokažeš koliko sam ti važna … ovako … samo napisane riječi odbijaju se o ove zidove … samo pune srce čežnjom … bacaju mi Dušu u okove … nema me jedino moje … bez tebe … nema me …

 

 

Danas je jedan od onih dana kada ćutim …ćutim sa svima …trebam samo svoje misli …da se družim sa njima… danas je jedan od onih dana kada suzdržavam suze da ih oni ne vide … kada čekam da svi odu pa da ih pustim da teku … da sve isteku jednom … da me ostave na miru jer Dušu će da mi potope… I ćutim … ćutim … niko mi ne treba kada tebe ne mogu imati …kada me ti ne možeš zagrliti … nježno poljubiti i reći mi :“Draga … ovo je bio samo ružan san … sve prošlo je … zauvijek prošlo je …“

 

 

Nije bio san … nije ni stvarnost … pojavio si se ni od kuda i krenuo da me ljubis… obavila me nekakva magija..osjetila sam samo tvoje usne ..tvoje njezne dodire…i svijet je nestao ..ostali smo samo ti i ja … grlili smo se ..ljubili ..nismo mogli da se odvojimo od sebe samih … „ljubi me ..samo me ljubi ..cekala sam te od kad znam za sebe ..“saputala sam … odjednom ..sve je nestalo ..kao sto se i pojavilo …ni san … ni stvarnost …ali tu na tvojim grudima moja je Dusa zaspala …
Zeljna sam te ostala..

 

 

Još od onog susreta moju Dušu potresaju nemiri … Moj um je otišao daleko … toliko daleko da je oživio svaki trenutak koji smo proveli zajedno … Od tada kao da je prošao cijeli jedan život … cijeli … Moje ruke prazne ostale … A sve moje za tebe je postojalo … za tebe je stvoreno … oduvijek … Bez trunke razmišljanja bacala sam ti se u zagrljaj … A tvoje ruke me čekale spremne … Ti u sebe siguran … sigurniji nego ikad … Nevrijeme jedno srušilo je sve … kao da ništa nije ni postojalo … teško mi je da to prihvatim … I neznam mili moj … jesi li i ti u svojoj samoći SAM … sjetiš li me se bar ponekad … Učinila bih mnogo toga … Ali ne znam da li ti je stalo … daj mi snage malo …

 

 

Da … to si ti…a ovo sam ja…znam sve o tebi…poznajem sve tvoje Ahilove pete i ako nisi moj…Ali… u mislima ti živiš sa mnom negdje daleko…gdje svake noći ljubimo jedno drugo…srećni što imamo jedno drugo…onako … kao što niko nikada neće razumjeti…Znam…moje suze neće pomoći da nam bude lakše…hvala ti što čuješ moju Dušu i najtiše otkucaje moga srca…kao niko nikada prije na žalost…Znam i to…da sve izgleda kao čudo…ali me voliš …kao što i ja volim tebe…i značiš mi više od samoga života…

 

 

Od prvog dana znala sam i čekala … i mnogi sunčani dani su prošli …bez nas… kiše su padale hladne i memljive … nije nas bilo …. i zaledile se kišne kapi … pahulje prve pale … nije nas bilo … po sumornom nebu tražila sam tračak nade … nije nas bilo … ali nikoga i nije bilo … ne vjeruješ mi?
U dubinama mojim odzvanjao je tvoj glas … s tvojim likom sam spavala i budila se … ruke sam tvoje osjećala svud po tijelu … sretali smo se u snovima …
ne vjeruješ mi ?
odakle onda onolika čežnja … onaj sklad naših dodira … harmonija naših uzdaha
vrelina u poljupcima … bura u tijelima …ne vjeruješ mi?
i nikoga nije bilo od onog dana kada smo se ugledali prvi put …
a nisi se ni ti nikome dao onako kako želiš … nikada …
VJERUJEM TI …

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s