Nekad sam ljuta na tebe….

Nekad sam ljuta na tebe, sto mi ne pruzas ljubavi koliko ocekujem… Nekad na samu sebe, jer sam te u zivot pustila mnogo vise nego sam planirala… Onda me uhvati bijes na oboje , sto smo dozvolili uopste da nam se ovakva ljubav ikad desi…. I kad sve izvagam na vatri osjecaja… znam da je zbir sve moje ljutnje nemoc da promijenim ono sto se mijenjat ne moze… tvoje i svoje godine, trenutke koji me natjeraju da svaki put zadrhtim i pozelim jos… zelju da si stalno tu, da me nosas u srcu i mislima, ako ne cijelu vjecnost, onda barem do kraja zivota… Bespomocni smo u vrtlogu svojih strasti… i sjedinjeni u istoj zelji da budemo svoji… Cini li ti se da smo ponekad tako izgubljeni, a opet tako savrseno postavljeni zajedno u ovome sto bi trebalo biti ljubav zivota….

Uvek tako pocinje, hladan
vetar probudi mi secanje
koje poput noza moje srce probada

Tesko mi je ziveti, s gorcinom
koju moja greska nosi, a srce zna
da sad je nemoguce da ti se da

Ref.
Ponekad nazvala bih te
ponekad vratila bih se
a ne znam da li tvoje srce
prebolelo je sve
ponekad nazvala bih te
ponekad vratila bih sve
da mogu kasno je
da sve na staro sada vrati se

Mislila sam meni ce, vreme
i daljina samo pomoci, ali gde god
krenem tvoje oci uvek vidim ja

Mozda sam zasluzila, da me
proslost tako bolno proganja, jer
kad neko pokloni ti sebe to je svetinja

" Nemoj se zbuniti između mog karaktera i mog ponašanja . Moj karakter je ko sam ja , a moje ponašanje ovisi o tome ko si ti ."

 

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s