Cudno je kako je malo potrebno da budemo srecni a jos cudnije kako nam bas to MALO cesto nedostaje.

 

 

I ruz na tvojoj kosulji 
I miris njen na jastuku 
I slova tvoga imena 
Na njenim gresnim usnama 

Mogu da ne vidim,
mogu da ne cujem 
Mogu da oprostim 
ne i da zaboravim 

Mogu da ne pitam 
i luda se napravim 
Mogu da oprostim 
ne i da zaboravim 

R: 
Tu gde si doveo me 
samo na korak je dno 
Jos jednom pogledaj me 
ja ne zasluzujem to 

Samo je korak do dna,
taj korak napravi sam 
A ja cu dalje 
kako umem i kako znam

…R & J… 

 

Sanjiv je grad,ja sedim sam.
Radio svira staru stvar.
Slike prolaze……….
Ta pesma uvek budi secanje,
davno bilo je ona i ja!
Vracaju se noci
zaboravljene noci bez sna.

Njen okrecem broj,cujem joj glas,
kako da je pitam dal je kod nje
na njenom radiju ista muzika,
da li sama je nocas kao ja.
Al reci nestaju,suze jace su,
i vracaju se noci,
zaboravljene noci bez sna.

Svi nasi dani gube se i nestaju u snu
sad samo blede slike ostaju.

Jer nocas sanjiv je grad,ja sedim sam,
radio svira staru stvar.
Slike prolaze……………..
Ta pesma uvek gubi secanje,
davnobilo je ona i ja.
Vracaju se noci,
zaboravljene noci bez sna.

Ona i ja…

 

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s