Napisano 8.12.ali tek sad objavljeno… :C

Pokušala sam da ga zaboravim,ali jednostavno ne ide…On je nešto bez čega ne bih mogla da zamislim dan,nešto što mom životu daje smisao!…Jedini momak koji je bio vrijedan mog truda,a zbog koga sam iz dana u dan postajala drukčija osoba…Koliko je u mom zivotu bilo neprospavanih noći,i to samo zbog njega…Koliko sam samo puta jutro dočekala sa vlažnim očima,a sve to samo zbog njega,momka koji mi je srce lomio na komade onda kada sam to od njega najmanje očekivala…Imala sam osjećaj da mi se svaki komadić tog mog polomljenog srca zarivao u oči,i pekao me…a suze su same išle…I poslije svega sam ga čekala,i uvijek sam pristajala i uvijek ću pristajati na to da budem ja ta koja ne zna gdje je on sad…:-(…Kriva sam jednim dijelom i ja,..ja sam ta koja je pustila da mi kroz vene teče kao otrov,ja sam dopustila,da se u moj život uplete kao pauk u mrežu,…ipak da nije bilo mene on u mom životu uopšte ne bi ni postojao…Još uvijek negdje duboko u sebi znam da nam srca kucaju istom brzinom.Nekada smo bili kao jedno,ja sam ga jako puno voljela,on me je vodio kroz snove i nijedan san bez njega ne bi bio san…Jutro ne bi bilo jutro kada bi se probudila a da ne pomislim na njega…Nekada smo bili tako blizu,a sada smo tako daleko…Sada kada sam odlucila…da bez njega nastavim život osecam ovo srce u grudima kako bespomocno jeca…Srce koje je i dalje žedno njegove ljubavi a sito njegovih laži…Bol koju sam osjecala u srcu kada njega pored mene nije bilo,ne bih mogla da opisem…jednostavno srce počne da jeca,i kao da polako umire…a svaki minut,sekund…sve više i više boli…Zelim samo da bude dovoljno daleko,da više nikada ne osjetim stisak njegove ruke,i da više nikada ne čujem one riječi,koje me kao rana stalno grebu…:-(…Jedino sto u životu nikada neču zaboraviti jesu njegove oči…Imao je oči kakve nijedan drugi nije imao…Oči koje su mi ulijevale nadu onda kada mi je to bilo najpotrebnije,oči koje su mi bile svijetlo u mračnom tunelu…On mi srce nije slomio samo ga je odnijeo,al’ kraj njega neka ostane,jer znam da mu je potrebno…sada vise nisam covjek…Jer nemam srca…u ovim grudima ce ostati samo jedna velika santa leda,koju cu čitav život nositi kao teret…Ali ne kajem se…Znam da je bio nešto posebno u mom životu…Bio je onaj zbog kojeg sam mnogo stvari žrtvovala…jedini koji je znao svaku moju tajnu,i koji je poznavao svaki dio mog zivota…Bio je krivac za svaki moj osmjeh,suzu,i novi dan mog zivota…
Momak koji je iz mene izvukao ono najvrijednije i onaj koji je znao koliko zaista vredim..I dok ovo pisem, suze mi lice peku, zelim da ga nazovem da mu kazem da ga volim, da zelim da budem s njim pogotovo dok snijeg polako pada…Zelim to!Ne mogu da podnesem kada prodje pored mene I okrene glavu, kao da to nisam ja, kao da to nije ON.On, ON moj mali Jaso, koji je volio svoju MAZU,svaju malu slatku Joju, svog medu, svog bucu, zar je sve to bilo LAZNO?!Zar je mogao tako lako da sve zaboravi? Uvijek sam bila tu kada je trebalo,a gdje je on sada kada meni treba? I opet pored svega VOLIM GA, SVAKIM DIJELOM SVOG SLOMLJENOG SRCA! Toliko zelim da mu dah osjetim, da budem srecna ponovo kraj njega.Ova dva dana su mrtva, nista se ne desava. Svaki dan,svaki sat, svaki sekund MISLIM NA NJEGA! Mislim na vrijeme, na osam mjeseci koje smo proveli zajedno, na nas prvi poljubac, na nas prvi zagrljaj, na sve ono sto je bilo…I kada u daljinu gledam bez njega ja ne postojim! Ja bez njega nisam JA, JA nisam ja.Ja osjecam da nisam vise ona stara. Smijem se stalno sa drugaricama, sto vise ja ih nasmijevam, glumim, predstavljam nesto sto nisam.Koliko mi je samo puta doslo, smijem se a srce mi se kida, kida, kida..boli, boli I sve jace boli…Alii…moram da idem dalje, ne znam kako moram.Moram da izdrzim ove noci bez njega sto dolaze, moram da budem jaka, da shvatim da njemu vise nije stalo..ali ne mogu! Najvise na svijetu bi voljela kada bi mu ovo sve rekla u lice, u oci kada bi ga pogledala I rekla “JAASO VOLIM TE” I kada bi mi rekao da me voli znam da bi u TOM TRENUTKU BILA NAJSRECNIJA NA SVIJETU, ZNAM TO! Boze, molim te, ako mu je imalo stalo neka se desi nesto, bilo sta..samo da prestane ova BOL u mom srcu!!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s